МИХАИЛО МИКАН ПЕРОВИЋ    ''СЕЛО  КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

 

 Пише:Михаило Микан Перовић                        

 

                                                         СЕЛО  КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

 

    

 

                                    Село Краље у пролећном периоду

 

   Краље као мјесни центар са селима: Сјеножета, Гњили Поток, Трешњевик, Обло Брдо, обрађивали су и писали многи  аутори, од проте Милоша Велимировића, др Радосава-Јагоша Вешовића, књижевника Ратка Делетића, хроничара и писца Михаила-Микана Перовића и други писци и хроничари.

Краље се простире с обје стране Краштице, лијеве притоке Лима окружене превојима Рудог Брда, Лисе, Трешњевика, Милановца, на надорској висини од 800 до 1500 м. Кроз село пролази регионални асфалтни пут 15 км који повезује Андријевицу са Матешевом и Подгорицом. Пут је изграђен у вријеме књажевине Црне Горе 1910. Године.

Краље је било насељено још у средњем вијеку. По турском попису скадарском тефтеру из 1485.године звало се Глуди ( Глоди), са тридесет кућа. Ово је најстарији писани извор о селу (Академик проф. др Миомир Дашић).

Према једном предању Краље је добило име по неком братству српског имена Лужани које се звало, Краље. По предању које је записао др Радосав-Јагош Вешовић у својој књизи ''Племе Васојевића'' штампана 1935.

''Ово је земља Краљева Немањића, овдје су се одмарајући, почивали у вријеме краља Милутина када су одлазили у лов на Комове''.

Од 1831.године Краље се налази у саставу Црне Горе, не плаћа порез Турцима, већ Владици Раду. Послије поаре Омер паше Латаса, дефинитивно је било ослобођено 1851. Но, послије тога водили су се бојеви са Турцима, приликом ослобођења Колашина 1859. године, бој на Рудешу (Будимља 1862.), ратова од 1876-1879. Бој на Буковој пољани и Морачи 1877. год.када су сва села у Васојевићима била попаљена, али не и поробљена од стране Турака.

Као трагови некадашњег живота у Краљима је, Старо гробље, које се налази на једној равни према поду Лекића, то је уствари Равно Краље, затим ''Мацурска кућишта'', изнад Сјеножета, Мацурски пут. Топоними као Вјетрошевиће, Раздоње, Миљевац, Козалак и друга су српског поријекла.

Краље је увијек било са одређеним централним функцијама за села у сливу Крштице. Спада у села андријевачке котлине, која су позната по земљорадњи, сточарству и воћарству. Главни катуни су: Љубаштица и Љубин. Села су повезана путевима, електрифицирана, имају локалне водоводе, уведени су телефони.

Становништво Краља, смјештено на географско-историјској вјетрометини, одолијевало је нападима Турске, Аустроугарске монархије, Њемачке и Италије. Борба за опстанак је била императив живота свакога Васојевића који је генетским кодом  преносио својим насљедницима насушну потребу за слободом и враћање својој православној вјери. Сиромаштво је натјерало многе младе из овог краја да, након ратова крену у другу, битку, битку за преживљавање, селећи се у далеке крајеве, радећи разноврсне послове. Уочи балканских и Првог свјетског рата највише је било економских емиграната који су у групама одлазили најчешће у Србију и Америку, који су биле синоним за бољи и срећнији живот.

Миграција становништва овога краја из економских разлога прије Другог свјетског рата ишла је углавном према Србији, нарочито према Метохији. У последњем периоду углавном према Србији и већим црногорским градовима се селе млади људи. Од седамдесетих година 20. вијека млади одлазе у иностранство на привремени рад и боравак, углавном по Европи, најчешће у Њемачку, Аустрију, Француску, а највећи број мјештана Краља своје ухљебљење пронашао је у Данској у којој данас живи већ трећа генерација, од којих је већина одлучна да тамо остане трајно.

Братства насељена на подручју Краља су : Алетићи, Алексићи, Брадићи, Ђуришићи, Ђурковићи, Јојићи, Оташевићи, Мартиновићи, Зоњићи, Лабовићи, Перовићи, Лекићи, Нововићи, Мирчићи, Станисавићи, Ђуровићи, Кастратовићи, Драгојевићи, Гојковићи, Арсовићи, Ђекићи, Ивановићи, Мимовићи, Илинчићи, Вукићи, Рајовићи, Милићевићи, Миловићи, Тајићи, Шеклери из Рињке, Кокићи из Далмације, Ђековићи из Присоје, Вулевићи из Трешњева, Раденовићи из Плава, Пешићи из Берана. Краље, као и читава географско просторна област Васојевића су извориште писмености.

  Како се у ранијем периоду до и непосредно послије Другог свјетског рата становништво бавило сточарством и земљорадњом-ратарством узгајући кукуруз, пшеницу, раж, јечам. На ријеци Краштици  и потоцима постојало је око 30 млинова-вођеница, које су биле нека врсте индустрије, уз тежак рад дању и ноћу. Углавном су скоро све срушене, зарасле у коров, јер их је точак цивилизације прегазио. Остали су у сјећањима њихови називи. Власници, удионичари(редовници), многе анегдоте. Оне су биле извор живота.

Краље, као и читава географско-просторна област Васојевића су извор опште писмености.

У временима бременитим када је било тешко опстати на овим просторима је основана школа за описмењавање која је радила при манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама. Прва приватна световна школа у Краљима  је почела 1857.године она је друга у Црној Гори послије Цетиња 1831. године. У засеоку Обор на имању-у кући Јована Алетића. Иницијатор оснивања школе која је у почетку имала 3, а касније 22 ђака, био је Велимир Велимировић, зет Алетића, отац проте Милоша Велимировића, писца првог романа у Црној Гори ''Паћеник'', ''Живот на Лиму''... Овај роман је објављен 1895. године, као други дио етнографског списа ''Село Краље'' из пера Проте Велимировића.

Школу су сељаци сами издржавали. Као учитељ краљске школе помиње се Петар Вулић из Божића, који је извјесно вријеме боравио у Србији и Русији, школовао се, па чак учествовао у Кримском рату. Милош Велимировић, један од првих ученика написао је да су школу похађали: Мићо Головић, из Дробњака, Радован Лекин, Милан Новичић, Шћепан Поповић, Милош Радуновић, Раде Пешић, Радован Алетић, Ђорђије Армуш, Саво Чукић, Милош Кастратовић, Гавро Вуковић.

Краљани су поред одлучне борбе за слободу и опстанак на поткомовском простору, нарочито пажњу посвећивали унапређењу квалитета животних услова и друштвеног стандарда од изградње: цркве, школе, омладинског дома, спомен дома са завичајним музејом, капела у Краљима, Гњилом Потоку, електрофикација, увођење телефона, водовода, изградња и асфалтирање путева, спортских објеката, мостова и других садржаја

                                                  

Већина објеката је подигнута углавном средствима и радом грађана. Краље је временом постајао културни центар овог подручја. Поштујући традицију својих предака подигнуто је више споменика. Који подсјећају на једно вријеме и обавезу његовиња славне прошлости.

На Видовдан, 28. јуна 1996. године откривен је споменик-биста вођи Првог српског устанка Карађорђу, спомен плоча на кули Ђурковића, у знак сјећања на Петра Првог Карађорђевића који је 1883. године на путу према Цетињу посјетио Краље, родно мјесто својих предака и дао прилог да се кула од 12 соба направи. Плоча је откривена 1995. године. Спомен-чесму на Трешњевику, народним херојима Милићу Кељановићу, Михаилу-Љуљу Стојановићу, 1990. године, аутор споменика, је архитекта Радосав Зековић.

Споменик српским војницима из 1915. на краљском гробљу,  2005. године авион ''Јастреб'' постављен у знак сјећања на пилоте из Краља ''Југословенског ратног ваздухопловства'', 2006; Спомен плоча на згради Основне школе , откривена 2007. године, у знак обиљежавања више од вијека прве школе у Васојевићима и друге у Црној Гори ''довољно за вјечну лучу знања''; више спомен чесми у Краљима, Гњилом Потоку, Сјеножетима, Облом Брду и Трешњевику, у знак сјећања на угледне Краљане ; славолук-капије на краљском и гњилопоточком гробљу.

 

              

      У новијој историји српског народа није познат ни један историјски догађај, значајнији, а да Краљани нијесу биле вође, носиоци и учесници у борбама за национално ослобођење,  као борци, високе војне старјешине, народни хероји, генерали...

Немерљиви допринос давали су и дају и данас на пољу науке, као академци, професори универзитета, на пољу културе као истакнути књижевни ствараоци, сликари, вајари, филмски умјетници, режисери, редитељи, сценаристи, као и угледне дипломате, привредници, спортисти и спортски радници препознатљиви на ширим прсторима.

У завичајном музеју изложене су хиљаде археолошко-историјских експоната, докумената и фотографија, књига завичајних етно предмета, повеља, диплома, захвалница Мјесној заједници, Омладинској организацији, Извиђачкој организацији основаној 1956. године, као јединој на сеоском подручју на простору Југославије, чијим дометима се тешко могу похвалити и знатно већa мјеста.

За Краље књижевник  Ратко Делетић, записа:

   Краље, светилиште, храм!

   ''Ово мјесто је светилиште, зора, слобода. Овдје се човјек са сунцем рађа, живи и траје под Комским звијездама. Нигдје не траје људска ведрина, непосредност и топлина као овдје. Краље је историја''.